(A)more
Kad god odem na more ili samo pomislim na njega, mislima obavezno odlutam u njegove dubine, maštajući o svim tajnama koje krije. Pa tako, dok plivam, krojim priče o podvodnim svetovima, potonulim brodovima i velikim, mračnim dubinama. Ako bih morala da biram, bonaca je moj siguran izbor – mirno, bistro i predvidivo. Ali svesna da ono u isto vreme postoji celo. Duboko i crno, hladno, ledeno, ponegde ustalasano, nemirno, opasno, strašno… Nikada ne ostajem samo tu. Uvek me želja ponese malo dalje, da bar mrvicu zaplivam dublje u nepoznato, da se zamislim i otplivam daleko od obale. Posebnu draž mi daje šuma koja se ogleda u toj bistrini i njeni plodovi što plutaju na površini. Volim da ih dodirnem, detaljno razgledam, za još bolji ugođaj, protrljam i pomirišem. Plivajući.
U kontaktu
Dubine me inspirišu, morske, a i ove naše, ljudske.
U našem Oli Centru na edukacijama nesvesno neretko smo uporedjivali sa morem.
More i nesvesno. Nesvesno i more. Naše nesvesno je kao more. Duboko, beskrajno i bogato. Ovo poredjenje mi je mnogo lepo, bila sam srećna slušajući o nesvesnom i o moru, osećala se kao kod kuće.
Bas volim tu metaforu jer svako od nas ima veliko, nelimitirano, duboko more. Ostvarivanje kontakta sa njim, mi smo na putu individuacije, jer su sve nepoznate teritorije u nama i dalje naše. Ne možemo živeti u njemu jer nismo predviđeni za to, ali uvek možemo da zaronimo i da se vratimo sa informacijama. U snovima i u umetnosti zaroniti u more obično znači suočiti se sa nesvesnim sadržajem.
Celo
Po Jungu postoje lično i nadlično – kolektivno nesvesno. Ako nesvesno uporedimo sa morem, lično nesvesno bi bila bonaca, baš taj deo na površini, dok je kolektivno nesvesno dublji deo mora. Kolektivno nesvesno je odvojeno od ličnog i njegovi sadržaji se mogu naći svuda, što nije slučaj sa ličnim sadržajima. Oni su samo naši. Naša izgubljena sećanja, potisnute, namerno zaboravljene neprijatne predstave i naši čulni doživljaji koji nisu bili dovoljno jaki da dopru do svesti.
Kolektivno nesvesno je onaj dublji deo mora, mračan i nejasan pa čak i destruktivan ako je zanemaran, neistražen i neshvaćen. To je univerzalni sloj psihe koji je zajednički svim ljudima. Kolektivno nesvesno je nasleđeno. Manifestuje se kroz snove, mitove, umetnost i religiju i sadrži drevne obrasce koji su prisutni u svim kulturama i vremenskim periodima.
Po Jungu, Ideja je da integracijom svih delova ličnosti i svesnih i nesvesnih postajemo celoviti.
Individuacija je proces integrisanja svesnih i nesvesnih aspekata psihe kako bi se postala cela, jedinstvena individua.
Kod nas, po Oli metodu, Celovitost i Konstantnost objekta su prve i najvažnije bazične sposobnosti ega za odbranu emocija.
Celovitost objekta ili „lepak psihe“ je sposobnost održavanja različitih aspekta doživljaja i pozitivnih i negativnih neke osobe, stvarnosti ili sebe. Sposobnost da budemo svesni sebe, našeg unutrašnjeg sveta, naših dobrih i loših strana, vrlina i mana, svesnih i nesvesnih delova naše ličnosti.
Jer kada nemamo razvijenu Celovitost objekta kao odrasli, onda funkcionišemo kao dete. Ni sebe ni druge ne doživljavamo celovito. Cepamo na crno ili belo. Ili se idealizujemo, postajemo euforični ili vidimo samo onu lošu stranu, pa se razočaramo u sebe i okrivljujemo se, što nas vodi dalje do nerazboritog ponašanja. Imamo ekstremne oscilacije slike o sebi, od doživljaja sebe kao savršenog, superiornog bića, do doživljaja sebe kao bezvrednog i inferiornog stvora, dok sposobnost za samoregulaciju ne postoji.
Inspiracija
Tema celovitosti je baš čest gost u terapijskoj sobi, u radu sa kljentima. Volim to bogatstvo naših unutrašnjih svetova, koje iznova i iznova zajedno otkrivamo uz podršku, uz ponoću kontakta, poštovanje i granice.
Volim naša pitanja i razgovore koji idu u dubinu, ne u širinu, i naše teme o kojima malo znamo ali ih dobro razumemo.
Nežno osećamo emocije, izražavamo ih gestovima, glasom, pokretima, pogledima…
To je naše sigurno mesto gde učimo da živimo, a ne da životarimo, a sve uz sopstvenu odgovornost i snagu.
Autor teksta:
Ljubica Jovanova, psihoterapijska savetnica pod supervizijom, članica psihološke trupe „Scena“