Sama reč ‘hedonizam’ potiče od grčkog hedone – zadovoljstvo, uživanje. To je od pamtiveka bila velika ljudska težnja. Možda najraniji pisani zapis o hedonizmu dolazi još iz indijske filozofske tradicije Cārvāka (Čarvaka) – VI vek pre n.e. Ova filozofska tradicija je zagovarala da je prava akcija ona koja čoveku donosi najviše ukupnog zadovoljstva. U Antičkoj Grčkoj, Epikur (IV vek pre n.e.) i njegovi sledbenici su verovali da je zadovoljstvo početak i kraj srećnog života.Dubok, svakodnevni smisao svako treba da pronađe u smirenosti i umerenom uživanju, i svako mora da ga pronađe sam za sebe. Frojd je pisao da smo rođeni sa našim id-om koji novorođenčetu omogućava da zadovolji osnovne potrebe i zasnovan je na principu zadovoljstva koje treba ispuniti odmah (u toku sazrevanja učimo da zadovoljstva ostvarujemo u realnom vremenu).
Danas živimo ubrzanim tempom. Trudimo se da radimo što više, da bi zaradili što više, da bi onda mogli da uživamo što više. I dok dlanom o dlan, prođe život pored nas bez uživanja u njemu. Sve nam je dostupno, sve smo dobili, a izgubili sebe i svoju autentičnost. A sve to dovodi do sve većeg nezadovoljstva, što dovodi do aktuelnog sindroma sagorevanja tj. burnout sindroma. Zaboravili smo da uživamo u životu. Hedonizam doživljavamo kao skupi, nedostupni luksuz iz američkih filmova. I onda, kao beg od stvarnosti, zadovoljstva pronalazimo u instant rešenjima. U drogi, kocki, preterivanju u alkoholu, prejedanju, isljučivanju iz realnosti … ne razmišljajući o posledicama.
Danas treba da učimo da slobodno mislimo i komuniciramo, zrelo volimo, zrelo radimo i zrelo uživamo u životu.
Zreli hedonizam se poistovećuje sa umećem življenja. Treba težiti za prirodnim zadovoljstvima u realnosti, a ne onim koji su proizvodi veštačkog luksuza. Zadovoljstvo leži u nama i zavisi od nas, a za sreću su dovoljne male stvari koje su svuda oko nas. Treba samo naučiti kako to prepoznati! Tu nam mogu pomoći koučevi.
Najjednostavnije i najčešće korišćene asocijacije na zadovoljstvo, vezane su za prijatne osećaje koje primamo putem čula, tj. identifikuju se kao prijatne senzacije. To su najčešće: hrana, piće, muzika i seks.
Postoje mnogobrojna istraživanja na ovu temu, a neka od njih govore da su muškarci češće hedonisti nego žene. Izmeren je i tzv. koeficijent hedonizma, koji u proseku za muškarce iznosi 120, a za žene 116. Statistike govore da su najrasprostranjenija zadovoljstva na svetu: hrana i piće. Zanimljivo je da su od evropskih naroda, samo Francuzi, Englezi i Italijani naveli seks kao vrhunsko uživanje. Ljudi koji su među najvažnija uživanja uvrstili muziku, imali su i najveće koeficijente hedonizma!
Kao i sve u životu, i uživanje u čulnim zadovoljstvima možemo vežbati. Da bi sva čula mogla da maksimalno i zrelo uživaju, potrebno je prvo da se opustimo i da želimo da se otvorimo, udubimo, da istražujemo, da osvestimo svoja čula i um.
Čulima primamo nadražaje spoljnog sveta, a um je taj koji te nadražaje obrađuje, klasifikuje, vari… i donosi sud o tome šta osećamo. Da li nam je nešto prijatno, ili ne. Da li je nešto lepo ili ne. Da li nam nešto odgovara ili ne… Um donosi te zaključke i reakcije na osnovu naših predhodnih iskustava, znanja, mišljenja drugih. Ima tu puno istine, ali i puno predrasuda i zabluda koje u umu prave zbrku i konfuziju.
Uživanje u hrani. Koliko samo ima namirnica koje se koriste u ljudskoj ishrani sa svojim ukusima, mirisima, telom, teksturom… Koliko začina, i koliko ima načina za pripremu tih namirnica. Francuska kuhinja, italijanska, španska, japanska, meksička, azijska, balkanska… Svaki region i svaka mikro-lokacija ima neke svoje karakteristike. Bezbroj kombinacija. Igrajte se. Istražujte u kuvanju. Ne treba vam za to ni puno vremena, ni puno para, ni posebni uslovi. Nemojte dozvoliti da vam pekare i “fast fudovi” budu glavni načini ishrane!
Uživanje u piću. Svako piće ima određene karakteristike, ukuse, mirise, tradiciju… Osnovni princip zrelog uživanja je umerenost. Najkompleksnije na svetu je definitivno vino. Ono nije tu da ugasi žeđ već da probudi dušu. Tolike su pesme o njemu ispevane. Piće u kome sva čula mogu da uživaju. Još ako se konzumira uz hranu (francuzi uparivanje vina i hrane nazivaju marijaž – venčanje), i to sa dragom osobom u romantičnom okruženju. Čisti zen. Postoji 15 000 posebnih vrsta vinskih sorti grožđa. Svaka regija je posebna, kao i svaka vinarija, svaka berba. Bezbroj kombinacija ukusa, mirisa, boja, teksture (dodir), a kada nazdravljamo kucanjem čaše o čašu i zvuk… obuhvaćena sva čula!
Uživanje u muzici. Koliko samo ima muzičkih žanrova, stilova, pravaca, instrumenata, izvođača… Svaka muzika ima neku svoju posebnost. U meni klasika budi uzvišenost. Horska muzika – dubinu. Džez – bogatsvo harmonije i melodije. Bluz – produhovljenu tugu. Fank – ritam. Rok – energiju. Metal – sirovost. Pank – bunt. Etno – povratak korenima. Kafanska – sevdah. Elektronska – savremenost. Ambijentalna – opuštenost. Tango – strast (vođenje ljubavi na plesnom podijumu). Plus spojevi različitih žanrova… Bezbroj kombinacija! Svako muziku doživljava na svoj način u različitom trenutku. Nekada nam više prija jedna, drugi put druga vrsta muzike. Probajte da osetite vibraciju zvuka, emociju, energiju, snagu.
Uživanje u seksu. Kada smo u krevetu sa partnerom, dajemo mu dozvolu da ta osoba ne opšti samo sa našim telom, već sa celom našom ličnošću. Sila seksa pokreće sva čula istovremeno. U trenutku orgazma čula nestaju i ekstaza osvaja prostor. Misticima je potrebno mnogo godina odricanja i discipline za takav osećaj…
Uživanje i radost možemo pronaći u običnim aktivnostima, kao na primer: šetnja u prirodi ili vožnja biciklom. Dobra knjiga. Odlazak u pozorište ili bioskop. Ples. Masaža eteričnim uljima. Slušanje talasa reke ili mora. Ležanje u travi i gledanje u oblake. Posmatranje zalaska sunca…
Pronađite vaš način za uživanje.
Potrebno je samo malo vremena, malo volje i inicijative…
Edukant na psihodinamskom integrativnom koučingu pod supervizijom