Ovaj tekst je posvećen mamama i tatama naših školaraca.
Kakav vam osećaj izaziva izraz „povratak u školske klupe“?
Svako ima svoj odgovor na ovo pitanje, pojedini se užele škole, dok pojedini to doživljavaju kao svojevrstan stres. Uglavnom, kojoj god grupi da pripadaju vaši mališani, vraćanje u „školski režim rada“ nije lak nakon više od dva meseca raspusta.
Postoje neke tehničke stvari koje im mogu olakšati povratak, kao npr. odlazak na spavanje ranije, smanjivanje vremena provedenog na uređajima, reorganizovanje radnog stola i prostora za učenje, nabavka pribora, podsećanje na prethodno gradivo…
Međutim, ono što je možda važnije je da sa našim školarcima definišemo ciljeve za predstojeću školsku godinu. Da vidimo šta bi novo želeli da nauče (možda novi strani jezik da započnu, da usavrše dvokorak, naprave herbarijum i slično ), kojom veštinom da ovladaju, sa kim da se združe, na koje aktivnosti da idu…
Treba da ih pitamo čemu se raduju i koje ih školske aktivnosti čine ispunjenima? Mogu sve da ih zapišu jer se tek na papiru zapravo vidi koliko ih ima (ovo naročito važi za one koji tvrde da ih nema).
Zapišite ili predstavite ciljeve u skladu sa dečjim osobenostima i potrebama, a potom razmislite kako ih ostvariti. To će biti njihova strategija, u kojoj Vi možete pomagati, ali je bitno da oni učestvuju u kreiranju i sprovođenju iste. Vodite sa njima evidenciju napredovanja kako bi videli da li idu ka cilju. Osmislite neku vrstu malog slavlja svaki put kada su bliži cilju. Neka časte sebe pohvalom, nekim lepim filmom, poslasticom, izlaskom sa društvom ili nečim potpuno drugačijim, što ih ispunjava.
Budite strpljivi i ako nešto ne ide po planu. To je deo puta. Učite ih da daju sebi vremena. Da posmatraju i osluškuju sebe. Obratite pažnju na to da li nešto može da se poboljša ili promeni. Izlistajte sa njima stvari koje im dobro idu i vidite kako mogu tu strategiju da primene na nečemu što im možda slabije ide. Sa svakim novim danom, svakom nedeljom i svakim mesecom postaju bogatiji za neko novo iskustvo. Zato su i „greške“ dobrodošle. Pokazuju nam drugi put, drugi način, menjaju nas, čine da se otvorimo za nove mogućnosti. Učite ih da se ne boje grešaka. Sve ide u rok službe.
Neka zamisle priče koje će jednoga dana pričati o školi ili neka osmisle predstavu o tome. Nije li zabavno?!
A za one naše najmlađe koji se spremaju da po prvi put sednu u školske klupe: neka se naspavaju, pojedu svoj omiljeni doručak, izaberu svoju omiljenu odevnu kombinaciju da obuku tog dana, ponesu svoju omiljenu igračku ili predmet ako žele i neka se raduju novim iskustvima. Jedan poznati pedagog i književnik Hari Vong je rekao da je najvažniji dan nečijeg školovanja upravo prvi dan škole, a ne dan kada je završimo. Pričajte im zabavne priče iz vaših školskih dana… Kakve li će tek njihove biti?
Zato srećno svima! Pustimo ih da sanjaju svoje snove, da jure za njima, sa svakim razredom jedan san više… Pustimo ih da budu ono što jesu jer upravo to čini svet lepšim!
Autor teksta: Ivana Bugarčić, edukant psihodinamskog koučinga u superviziji, psihodinamski trener asertivne komunikacije.