Ponekad se pitamo: Zašto bismo se trudili da učimo svoju decu empatiji i moralnosti kada se čini da ti principi ne doprinose njihovom uspehu? Postoji čak i mišljenje da su empatija i moralnost smetnje na putu ka uspehu.
Empatija i moralnost oblikuju karakter naše dece, imaju dubok uticaj na njihovu emocionalnu inteligenciju i jačaju sposobnost da grade zdrave međuljudske odnose. Gradeći odnose sa drugima rastu kapaciteti deteta da ostvari svoje ciljeve koristeći spoljašnje resurse kao što su saveti drugih ljudi, podrška, razumevanje…
Kroz učenje empatije, deca razvijaju sposobnost da razumeju i poštuju tuđa osećanja i perspektive, uče da vide situaciju i osobu iz drugog ugla, gradeći osnovu za zdrave i ispunjujuće odnose u budućnosti. Stavljajući se u “tuđe cipele” osim što vide problem na drugačiji način, dobijaju šansu i za bolje rešavanje problema i konfliktnih situacija.
Moralnost se ne svodi samo na to da li je nešto pravilno ili pogrešno, već podstiče decu da razmišljaju o posledicama svojih postupaka. To je od izuzetne važnosti jer pomaže deci da nauče da preuzmu odgovornost za svoje postupke. Ove veštine su od vitalnog značaja za uspeh ne samo u profesionalnom svetu, već i u drugim segmentima života.
Često nam izgleda da u današnje vreme empatija i moralnost ne donose poslovni uspeh i materijalno blagostanje, ali njihov doprinos emocionalnom, socijalnom i psihološkom zdravlju dece ne može se nikako zanemariti.
U slučaju da decu ne učimo moralnim normama i empatiji postoji verovatnoća da će dete kasnije imati probleme sa autoritetima, nepoštovanjem različitosti, donošenjem odluka, prihvatanjem odgovornosti, osećajem izolovanosti ili nemogućnosti kritičkog pogleda na sebe i svoje postupke.
Negujući ove važne vrednosti kod dece možemo gradili svet u kojem bi se više ljudi osećalo prihvaćeno i poštovano.
Zoran Cvetković, NLP i Geštalt trener životnih veština