Toliko iščekivano leto je odavno stiglo. Da li primećujemo koliko smo stresa nagomilali tokom proteklih meseci?
Sat otkucava 18:00. Odjednom shvatam da je subota a da moj posao nije ni izbliza završen. Bezuspešno pokušavam da se prisetim zadnje rečenice i da vratim pažnju na ono što sam pročitala u poslednjih nekoliko sati. Gomila knjiga me zatrpava, odbrojavanje, rokovi, uslovi, odgovornost, plata, troškovi…. Koliko još vremena imam i da li ću sve da postignem?! Misli konfuzne a pritisak raste.
Koliko zaista prepoznajemo da se prenatrpavamo obavezama i da nam je potrebno da sredimo misli?
Skoro svakodnevno se susrećemo sa stresnim situacijama kojih nismo ni svesni. Ti nepoželjni sadržaji nam se gomilaju iz dana u dan, iz meseca u mesec… Postajemo osetljivi, isfrustrirani i nedovoljno funkcionalni. Vrlo često nemamo osećaj da nam je odmor uopšte potreban i u kolikoj meri značajan.
Raspolaganje slobodnim vremenom, kao i dokolica, su osnovna ljudska prava koja su neodvojiva od radnog vremena. I zato nemojmo sebi oduzimati stanje slobode u kojem se naš duh i psiha leče. Blagodeti odmora su u oslobađanju od bespotrebnog nagomilavanja (informacija, sadržaja, misli o drugima). Time dozvoljavamo sebi da naše Ja diše i da se usmeri na emocije koje su skrivane. Razgovor sa bliskom, empatičnom, neosuđujućom osobom je lekovit jer nam pomaže da unutrašnji prenatrpan sadržaj sortiramo u fascikle. Potpuno isti efekat nam daje i kvalitetan i redovan odmor. Njega nikako ne možemo da shvatimo samo kao prijatno provedeno vreme jer (ako dopustimo sebi) može da nam omogući da razdvojimo bitno od nebitnog sadržaja kojim smo opterećeni.
Sam čin odlaska na bilo koju destinaciju bi trebalo da bude jedan vid razonode i avanture u kojoj nećemo biti usmereni na krajnje rokove i zadate termine. To nam značajno spušta nivo stresa i pozitivno utiče na naš nervni sistem. Dozvolimo sebi da nam desetodnevna jednogodišnja obaveza bude lenjost u kojoj ćemo sebe da lečimo sunčevim zracima ili zvucima talasa mora. Otvorimo vrata dokolici. Smenu rada i gluvarenja shvatimo kao imperativ. Jer besposličarenje je štetno samo ako izuzima bilo kakvu strukturu i frustraciju. Trenuci stvaralaštva jesu u osvrtu na sebe u dokolici. Često bežimo u konzumeraciju različitih nametnutih sadržaja sa TV-a, žute štampe, društvenih mreža i izbegavamo preko potrebne intimne razgovore sa sobom. A na to nas svako kvalitetno slobodno vreme primorava. Usmerimo svu energiju na sebe i poslaganje fioka.
Da li znamo koja nam je razumna mera rada i odmora?
Svakako ni odmor ne može biti koristan ako nije u sprezi sa radom. Biti zadovoljan svojim radnim učinkom podrazumeva da uposlimo sve svoje resurse. A oni se prazne. Kako ih dopunjavamo? U simbiozi sa sobom kroz spavanje, igranje, hobi, odmor. Dodir sa vodom i njeno isceljujuće dejstvo je više nego poznato. Obratimo malo više pažnje na treptaj zvezda, let leptira, pokret lišća na vetru, efemernost pokreta oko sebe i u prirodi. Ritualno se prepustimo obavljanju sitnih, trivijalnih stvari i pustimo naše klupko u glavi da se lagano odmotava.
Pri procenjivanju dužine odmora uzmimo u obzir lične osećaje i afinitete. Poput tvrdnje da bebe rastu u toku spavanja može se reći i da se naše telo leči u toku odmora. Negde jeste preporuka za osam sati sna ali svaki organizam ima svoj ritam potreban za regeneraciju. Nikako ne zanemarimo značajan period privikavanja tela na odmor, kao i vraćanja u svakodnevnicu. Činimo prelaženje iz jednog u drugo stanje što prirodnije, taktičnije, spontanije. Dajući sebi dan ili dva pre i posle putovanja izbegavamo dodatni stres usled adaptacije na drugačije uslove. Značaj pauze je velik a različiti načini da se odvojimo od posla su bitni i valja ih prilagoditi svom senzibilitetu. Čak i zakon nalaže zaposlenima korišćenje dva godišnja odmora od minimum deset dana. Da bismo zaista uživali u potpunosti, ne zanemarimo dinamiku u planiranju uzimajući u obzir pripremu za odmor i za rad.
Da ne zaboravimo pošast koja nas je zadesila prošle godine. I dalje nam je teško da se nosimo sa nevoljom koja traje, a može se desiti da se i nastavi.
Kako obraditi kovid-krizu u kojoj smo se našli protekli period? Pa, baš ona je dodatni motiv da ipak pametno iskoristimo odmor i izmestimo se. Takva produžena stresna situacija je kod svih neizbežno uslovila niži učinak radne memorije. Najprostiji zadaci deluju teži nego što su nekad bili, ogroman napor nam je potreban da bismo uradili bilo šta konkretno. Neka nam to bude dodatna motivacija da ove godine odemo negde. Bez obzira na osećaj da nismo dovoljno privređivali, da smo skackali u mestu, pa čak i nazadovali, budimo svesni da nam je taj prazan hod stvorio dodatni pritisak. Predahnimo. Nikad više nam nije bilo potrebnije da sledimo sopstveni životni tempo i pronađemo svoju zonu udobnosti u postojećim uslovima.
Ako vam ovaj moj podstrek bude dovoljan motiv, pišite da li ste uspeli da uživate i napunite baterije.
Ukoliko izbegavate ovakve trenutke, sebe vidite kao radoholičara ili imate problem da se prepustite odmoru, budite slobodni da mi se javite.
Vaš defektolog – psihoterapeut,
Bojana Milosavljević