Psihopatija je naziv koji se koristi da opiše poremećaje koji se u psihopatologiji svrstavaju u kategoriju poremećaja ličnosti. Najčešće se ovaj termin vezuje za osobe koje ne poštuju opšte prihvaćena moralna načela, koje odlikuje nesposobnost za empatiju, koje poseduju izraženi egocentrizam i plitku emocionalnost.
Zapravo, to su ljudi koji su vođeni isključivo svojim interesima, neosetljivi za potrebe drugih i fer odnose, koji ljude doživljavaju kao sredstvo za dolaženja do ciljeva, lišeni osećanja krivice, spremni da menjaju etičke stavove onako kako im najviše odgovara, veoma manipulativni i lukavi.
Ljudi najčešće ovaj termin vezuju za opake likove iz crnih hronika, beskrupulozne i spremne na najgora zlodela. Međutim, u takvim slučajevima se, zapravo, radi o posebnoj grupi psihopata koje je relativno lako prepoznati i kojih se najčešće i klonimo u životu. Ona druga, mnogo veća grupa je najčešće teža za prepoznavanje, velikim delom i zbog toga što savremeno društvo favorizuje ponašanja koja psihopate pokazuju i interese kojima teže.
Psihopate vole moć, slavu, novac i spremne su da do njih dođu uz pomoć laži, prihvatajući bez problema ljudske kolateralne štete.
Oni žele da zadovolje svoje potrebe, bez obzira na cenu koju neko drugi treba da plati, kao i da imaju kontrolu nad događajima i ljudima kako bi bili sigurniji da će do svojih ciljeva dogurati.
Pametne psihopate nisu raspoložene da budu ekstremno upadljive i raskrinkane pa se koriste raznim manipulativnim tehnikama kako bi ostavile potpuno drugačiji utisak.
Iako nemaju empatiju u pravom smislu te reči, često mogu da deluju kao vrlo saosećajni i brižni. Tokom života su razvili dobar osećaj da prepoznaju želje i frustracije drugih ljudi i da manipulišu njima. Služe se laskanjima, ukoliko primete da je neko željan pažnje i priznanja, obećanjima koje nikada neće ispuniti, zbunjenošću koju razvijaju kod žrtve kada ona primeti nedoslednost u njihovom ponašanju, koja je vrlo izražena kod psihopata.
U narednim koracima manipulišu osećanjem krivice koje razvijaju u drugima, objašnavajući promenu u svom ponašanju, i na kraju pribegavaju pretnjama i ucenama, koje koriste onda kada su već postali vrlo sumnjivi po pitanju “dobrih namera” ili kada su postali dovoljno moćni u tom odnosu.
Svaka od pojedinačnih akcija koju koriste ne može sama po sebi biti indikator psihopatije, ali upravo ova nedoslednost u ponašanju može biti značajna za njihovo prepoznavanje.
Psihopate danas tvrde jedno, a sutra drugo, dok, zapravo, misle i rade nešto treće.
Mogu vam laskati, neko kratko vreme ugađati, delovati kao da vas cene i vole, ali će veoma brzo pokazati potpuno suprotne stavove prema vama, čim primete da niste raspoloženi da ispunjavate njihove želje.
To možda nije lako otkriti na samom početku ali nekoliko stvari može da pokrene sumnju da možda imate posla sa psihopatom.
Najpre, pokazivanje potpunog oduševljenja i zanimanja za vas iako se još ne poznajete dobro. Bezrezervno divljenje vašem liku i delu, kojim vas pokušavaju kupiti je nešto čemu je teško odoleti pa se tako lako postaje njihova žrtva.
Sa druge strane, oni pokazuju tendenciju da iznose informacije o sebi koje služe tome da vas očaraju i daju doživljaj da ste u društvu neke veoma moćne i posebne osobe. Ove informacije mogu biti plasirane i veoma suptilno, često iz “dobrih namera”, jer baš oni imaju rešenja za neke vaše probleme. Često usput spominju kako poznaju mnoge važne ljude, mogu da vas spoje sa svima koji bi vam nešto mogli pomoći, barataju velikim brojem fancy informacija ili pokušavaju da vas zadive onim što prepoznaju da vam je bitno ili potrebno.
Poenta je u tome da ostanete očarani i budete spremni da im date ono što žele.
Pored toga, psihopate koje nazivamo narcisoidnima mogu da deluju veoma zavodljivo trudeći se da se i sami osetite veoma posebnim, samim tim što ste u njihovom društvu.
Psihopate su željne pažnje, moći i teško tolerišu kada im želje nisu ispunjene. Tada pokazuju potpuno drugačije lice. Spremni su da budu veoma lukavi ili brutalno neprijatni u zavisnosti od toga kako procenjuju da će najbrže doći do toga što žele.
Veoma često su popularni. Razlog za to je taj što ih mediji favorizuju jer su za medije “normalni ljudi” nedovoljno zanimljivi.
S druge strane, psihopate se i same veoma trude da budu popularne jer na taj način dolaze do prilike da ostvare svoje interese preko divljenja mnogobrojne publike ili armije obožavalaca. Mogu se prepoznati i po tome što su socijalno veoma informisani. Oni često znaju ko je čiji muž, žena ili sestra, koliko oni imaju para, gde su ih napravili ili našli i sve o njihovim posedima ili socijalnim navikama.
Prema svom okruženju imaju dvostruke standarde, ukoliko im neko koristi njega cene i veličaju, a one druge, moćnije od sebe i nedostupne ili obožavaju kao idole, ili su veoma kritični prema njima i spremni da im ruše svaki autoritet i dobar glas. To, naravno, zavisi od toga koliko je neko moćniji od njih i koga se boje, a koga ne.
Takođe, mogu se prepoznati i po tome što ne poštuju i ne cene ljude koji su nižeg obrazovnog ili socijalnog statusa od njih.
Psihopate su veoma često i uspešne ukoliko su inteligentne, jer su ambiciozne i orijentisane ka tome da postignu što više moći, mada mogu biti i parazitski zalepljene za nekog drugog ko će im tu moć obezbediti.
Pored toga, organizacije, države i udruženja često biraju psihopate za najviše pozicije upravo zbog njihove neosetljivosti i spremnosti da donose nepopularne odluke koje će oštetiti druge ljude, jer oni nemaju problem sa tim da zarad nekih ciljeva i interesa čine nažao drugima.
Pored toga, psihopate mnogo bolje podnose stres nego ostali ljudi pa bolje “plivaju” u situacijama u kojima je prisutna visoka doza haosa.
Nije im teško da glume osećanje krivice ili empatije kada je potrebno, niti da zastrašuju i ucenjuju, jer oni vole da vladaju kreirajući strah u drugima kada su sigurni u svoju moć.
Psihopate se često u medijima teže prikazati kao cool likovi, junaci u filmovima koji su hrabri, ne prezaju ni od čega, ruše društvene norme i deluju moćno i slobodno. Kontinuirano stavljanje u prvi plan bogatstva, glamura, moći i odsustva straha, kao modela života punim plućima predstavlja put kojim se ovaj poremećaj ličnosti sve više širi i glorifikuje.
S druge strane, naša teškoća da ih prepoznamo, sklonost da na prvu loptu budemo očarani njima i teškoće da se izborimo sa njihovim tehnikama manipulacije, daje im mogućnost da uspešno ostvaruju svoje ciljeve.
Zbog toga je vrlo važno, posebno u vreme kada se psihopatski obrasci ponašanja popularizuju, da budemo vešti u tome da ih prepoznamo i da postavimo jasne granice u odnosu na njih.
I možda još važnije, da ne padamo zamku jer nam prija da nas veličaju, niti zbog toga što ćemo se strahom od njihovog besa paralisati.
U stvari, da budemo uvek svesni toga da smo vredni i važni bez obzira na to šta će psihopata misliti o nama i mnogo snažniji i sposobniji da se izborimo sa njima nego što nam se na prvi pogled čini.
Katarina Krstić, Gestalt life coach i savetnik, HR Consultant
Tekst objavljen na sajtu https://www.sitoireseto.com/